Нацртај ми цртеж Исидора Фићовић
Током студија, резиденцијалнних боравака и истраживачких пројеката Исидора Фићовић унапређује начине и могућности уметничког израза. Серија цртежа пенкалом који настају током неколико година рада уметнице, и цртежи изведени електронском графитном оловком у оквиру звучног перформанса, изложени су од 29. септембра до 14. октобра у галерији Степениште, Центра за ликовно образовање у Шуматовачкој.
Свако основно уметничко образовање, почива на усавршавању и развијању вештине цртања. Студије угљеном, које наизглед представљању ригидан и механички процес овладавања неком уметничом техником важне су за поступак разумевања и прецизног дефинисања перцепције. Процес цртања служи усмеравању спољашње ка унутрашњој перцепцији. Није случајно, Шарл Бодлер врсне цртаче поистоветио са филозофима. Цртеж је показатељ мисаоне стратегије аутора.
Сведоци смо транформације процеса мишљења под утицајем вештачких интелигенција, и промена које настају у сфери комуникација и на тај начин развоју језика као кључне особености човекове врсте.
Инспирисана тесктом Вилијама Флусера „Гест писања“ (Тhe Gesture of Writing) из 1991. који тврди да је куцање слова на компјутеру мање верно раду нашег ума него обичан рукопис, и разматра писање као гест приближан црању, ауторка изложбе истражује анторполошке особенсоти овог медија.
У перформансу који укључује цртање, гест и звук, настаје запис графитном оловком који има спољашње особине цртежа док по структури грађења није цртеж већ трансмедијални рад који настаје интеракцијом тела и графитне оловке и компјутерски генерисаног звука.
Еволуција подразумева прилагођавање, а уметност слободу.
Уместо закључка подсећам посматрача на један дијалог из Малог принца, Антоан де Сент Егзипериа:
Тада, немајући више стрпљења, пошто сам журио да расклопим свој мотор, нажврљах цртеж. И добацих:
-Ово је кутија. Овца коју желиш је унутра.
Био сам врло изненађен кад сам видео да се лице мог малог судије озарило:
-То је управо оно што сам хтео! Мислиш ли да ће тој овци бити потребно много траве?
-Зашто?
-Зато што је код мене све тако мало…
-То ће јој сигурно бити довољно. Дао сам ти једну сасвим малу овцу.
Он се нагну над цртеж:
-Није бас тако мала… Гле! Заспала је…
Ксенија Маринковић
историчарка уметности